Radionica Radoja Čobeljića u selu Štitarica podno planine Sinjajevine, na pola puta između Kolašina i Mojkovca, ovih dana je puna pčelinjih košnica, nastavaka i ramova za prolećne potrebe pčelinjaka. Pravi ih 58-godišnji Radoje, izbrusio je zanat tokom godina bavljenja pčelarstvom, a njime se, kaže, bavi od kad zna za sebe. Pošto je temperatura vazduha ovih dana iznad deset stepeni, pregledao je sva pčelinja društva, primakao im hranu i izvršio prvi proljetnji pregled, koji je mnogo važan.

Ljubav za pčele usađena mu je u djetinjstvu, gajili su ih i njegovi djedovi i po ocu i po majci. Ozbiljno je, kaže u razgovoru za „Dan”, počeo da se bavi time kad je ostao bez posla, iako ima 35 godina radnog staža. Po struci elektrotehničar, radio je 11 godina u „Hidrogradnji” Sarajevo, 15 godina u „Crnagoraputu”, zatim u Rusiji (Ingušetija). Na gazdinstvo u selu Štitarica uzgaja preko 100 pčelinjih društava, zasadio je malinjak površine 50 ari, kupine na 10 ari, a na jednoj parceli zasadio je 100 stabljika američke borovnice. Drže i krave kako bi imali zdravu hranu samo za potrebe porodice. Domaćinstvo ima pet članova – pored Radoja, tu su i njegova supruga, sin- građevinski inženjer i dvije kćerke, diplomirane pravnice. Svi rade sve na gazdinstvu, a po potrebi angažuju i radnike.

– Imam preko stotinu pčelinjih društava i sva su zimovala u Štitarici. Kad počne sezona medenja, pčele selimo na više lokacija. Štitarica je idealno mjesto za pčelarenje, ima raznovrsnih medonosnih biljaka: trava iva, majčina dušica, sjeruša, razne vrste djetelina, kupina, malina, četinari... Od pčelinjih tvorevina pravimo oko 40 različitih proizvoda, od meda, medovine, medne rakije, sirovog propolisa, propolisa u kapima i spreju, do voska, polena, perge, te kandiranog voća, raznih likera, melema i tako dalje. Sve naše proizvode prodajemo na kućnom pragu. Vršimo analize naših proizvoda svake godine, pa se oni danas mogu naći u svakoj radnji. Med je prepoznat zbog ekološke sredine i specifičnosti biljaka koje rastu u okruženju, pa imamo mnogo mušterija iz regiona (bivša Jugoslavija), a dosta našeg meda ode u evropske zemlje i u Ameriku, priča nam Radoje. On dodaje da je sve što ima na gazdinstvu stvorio zajedno sa svojim ukućanima.

– Sve smo stvorili sopstvenim sredstvima, bez državnih subvencija, iako smo registrovali program pčelarstva. Uzgoj malina i kupina nismo uspjeli da registrujemo, s obzirom da prethodnoje Ministarstvo poljoprivrede nije htjelo da subvencioniše prave poljoprivrednike koji nisu lojalni partiji na vlasti. Za maline imamo organizovan otkup kod otkupnih stanica, a dio prodamo privatnicima pošto se dobro zna da ih ne tretiramo nikakvim hemijskim sredstvima radi zdravlja pčela i našeg zdravlja - kaže Radoje.

Život na selu oduvijek bio težak, a uslove i perspektivu za mlade na selu treba da stvori država, ocijenio je naš sagovornik. Treba poštovati ekološku ravnotežu i prirodno bogatstvo koje je na ovom području bogomdano. Čobeljić je učesnik brojnih sajmova zdrave hrane i član klastera „Probaj domaće”.

M.D.Popović

---

Čistu prirodu mladima ostaviti u nasleđe
–bŽivot i rad na selu je do sada bio mnogo težak, a dodatnu poteškoću donose nam devastacije i zagađenje šuma, planina, rijeka. Najveći problem predstavlja postavljanje vojnog poligona na Sinjajevini, pa ako se te pogrešne namjere države ostvare, voda i naši proizvodi– med, sir, mlijeko, meso, voće i sve ostalo, postaće zatrvani i neupotrebljivi. Ako stručnjaci u ministarstvima nadležnim za vojsku, poljoprivredu, ekologiju, turizam i sve ostalo budu sarađivali i poštovali struku i zakon da poljoprivredni proizvođači i stočari ne moraju da idu da brane planine i rijeke, život na selu će imati perspektivu za razvoj, pa će i mladi ljudi dati prednost takvom životu, zaključuje Radoje.